Комунална инфраструктура

Водоснабдевање

ЈКП „Комуналац“ је одговорно за рад и одржавање водовода, канализационог система и комуналних објеката у Општини. Оснивач ЈКП „Комуналац“ је Општина и има 17 запослених.

Град Ражањ и сеоска насеља Варош и Шетка се снабдевају пијаћом водом са главног изворишта из алувијала Јовановачке реке у Новом Брачину системом бунара капацитета 15 l/s. Дужина водоводне мреже износи 18 km. Укупна дужина главних довода износи 12,5 km. Главно извориште се састоји од једног цевасто бушеног бунара, изграђеног 1979. године, дубине 10 m, и два копана бунара, изграђених 1994. године, дубине 5-6 m, капацитета једног бунара 5 l/s. Удаљеност главног изворишта од града је 10 km. Из бунара се црпи 15 l/s воде помоћу пумпи. Пумпама из бунара вода се потискује у резервоар од 60 m3 у селу Шетка, а одатле новом пумпом за насеља Варош, Шетка и Чубура кроз цевовод од пластичних цеви Ø 200 до резервоара од 120 m3 из кога се вода гравитацијом дели овим насељима. Покривеност града и села Варош и Шетка водоводном мрежом је 98%. Од укупног броја становника на територији Општине (9.150) са градског водовода снабдева се 2.310 становника или 25,24%. Од укупног броја домаћинстава (3.614) на територији Општине градским водоводом 54,06% (1.954) домаћинстава се снабдева водом за пиће, остали број домаћинстава снабдева се пијаћом водом са 23 водовода у власништву Месних заједница-групе грађана, групе од 2 и више домаћинстава или индивидуално из сопствених бунара. Процењена норма потрошње воде је 250 l/ст/дан. Садашње потребе града за пијаћом водом износе 2,5-3 l/s. Укупна годишња потрошња воде износи око 70.000 m3.

Издашност ових бунара временом опада, а резервоари немају одговарајућу запремину да изравнају неравномерности између дотицаја и потрошње пијаће воде. Квалитет воде одговара Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће. Пречишћавање воде се врши хлорисањем и оно је аутоматизовано.

Градски водовод (Ражањ, Варош, Чубура и Шетка) се напаја водом преко застареле водоводне мреже из 1978. године и још старије секундарне мреже из 1928. године, због чега је одржавање скупо и неефикасно. Честе су хаварије на примарној, дотрајалој мрежи. Потребно је извршити реконструкцију примарне мреже. Разделна мрежа у насељу Ражањ састоји се од цеви пречника Ø 60, Ø 80, Ø 100 и Ø 200, укупне дужине 21 km на коју су прикључене зграде као и две јавне чесме.

У току 1992. године замењена је секундарна мрежа у селу Шетка око 250 m, у правцу од црпне станице према селу Шетка цевима Ø 110 од полиетилена, где је дошло до знатног смањења растурања пијаће воде.

ЈКП „Комуналац“ је у току 2012. године испоручило 77.496 m3 воде физичким и правним лицима. Испоручена вода је контролисана од стране Завода за заштиту здравља Крушевац и по налогу санитарне инспекције од стране Института за заштиту здравља Ниш. Одрађено је 40 хемијско-бактериолошких анализа воде од којих 1/3 са изворишта и 2/3 из мреже. Све анализе су испуниле критеријуме хигијенске исправности воде.

Сеоски водоводи се напајају водом углавном преко каптираних извора са изворишта из непосредне околине који су у власништву Месних заједница-групе грађана. Приватни сеоски водоводи постоје у Скорици, Смиловцу, Мађеру, Црном Калу, Церову и Новом Брачину. Оваквим начином водоснабдевања обухваћено је око 2000 становника. У осталим насељима снабдевање пијаћом водом се врши удруживањем 2 или више домаћинстава или индивидуално из сопствених бунара.

У 8 насељених места постоје јавне чесме и то у: Ражњу-4, Послону-1, Скорици-1, Подгорцу-1, Витошевцу-1, Новом Брачину-1 и Старом Брачину-1.

Градски водовод је у власништву ЈКП „Комуналац“ а остали водоводи на територији Општине су у власништву Месних заједница и групе грађана и постоје у 15 од 23 Месних заједница, а остала насеља се снабдевају пијаћом водом из бунара. У даљем тексту овог прегледа дате су одређене карактеристике снабдевања грађана водом по Месним заједницама-насељима.

  1. Ражањ – Градски водовод Ражањ снабдева водом насељена места Ражањ, Варош, Чубуру и Шетку са укупно 1.115 (806 активних) прикључака односно 890 домаћинстава и 125 (78 активних) правних лица. Количина воде задовољава потребе али из разлога препумпавања воде и одређене техничке неисправности односно недостатка одређених постројења долази до огромног губитка воде. Тренутно су два бунара у функцији док је један ван употребе из разлога ремонтовања једне пумпе;
  2. Нови Брачин – грађани Новог Брачина снабдевају се водом из сопственог водовода са прикључених 210 домаћинстава;
  3. Шетка – грађани Шетке снабдевају се водом из градског водовода са прикључених 270 домаћинстава. Количина воде задовољава потребе, тренутно је у функцији само једна пумпа друга је ван употребе;
  4. Варош – грађани Вароша снабдевају се водом из градског водовода са прикључених 100 домаћинстава;
  5. Смиловац – грађани Смиловца снабдевају се водом са водовода „Врело“ које је у власништву групе грађана са прикључених 87 домаћинстава. Остали део домаћинстава снабдева се са приватних водовода у групи од 2 и више домаћинстава;
  6. Скорица – грађани Скорице снабдевају се водом са водовода „Врело“које је у власништву групе грађана са прикључених 107 домаћинстава, и са водовода „Паљевац“ са прикључених 90 домаћинстава, као и са приватних водовода у групи од 2 и више домаћинстава;
  7. Мађере – грађани Мађера снабдевају се водом из сопственог водовода у власништву Месне заједнице. Водом се снабдева целокупно становништво села Мађера;
  8. Маћија – грађани Маћије снабдевају се водом са једног водовода у власништву групе грађана са прикључених 22 домаћинстава;
  9. Церово – грађани Церова снабдевају се водом са једног водовода у власништву Месне заједнице;
  10. Црни Као – грађани Црног Кала снабдевају се водом са једног водовода који је у власништву Месне заједнице, где се целокупно становништво снабдева водом из истог;
  11. Витошевац – водовод у Витошевцу је у власништву Месне заједнице. Располагање водоводом је пренето на основну школу, а потрошачи воде су основна школа, пословно стамбени објекат и једна јавна чесма. Остали грађани снабдевају се водом из бунара или са приватних водовода групе грађана;
  12. Подгорац – грађани Подгорца се снабдевају водом са 6 водовода у власништву групе грађана, са прикључених 65 домаћинстава. Остали грађани снабдевају се водом из бунара или са водовода у власништву од 2 и више домаћинстава;
  13. Пардик – грађани Пардика се снабдевају водом са два водовода школски и сеоски, са прикључених 63 домаћинстава. Остали грађани снабдевају се водом из бунара као и са водовода у власништву групе грађана од 2 и више домаћинстава;
  14. Грабово – грађани Грабова снабдевају се водом са једног водовода у власништву групе грађана са прикључених 45 домаћинстава. Остали грађани снабдевају се водом из бунара или са водовода у власништву групе грађана од 2 и више домаћинстава;
  15. Браљина – грађани Браљине снабдевају се водом са два водовода у власништву групе грађана, као и са водовода у власништву групе грађана од 2 и више домаћинстава.

Водовода нема у следећим Месним заједницама: Послон, Малетина, Рујиште, Липовац, Прасковче, Претрковац, Стари Брачин и Чубура.

За изградњу водоводне мреже на територији Општине постоји техничка документација.

Заједничко за све водоводе на територији Општине, се огледа у томе да извори не пресушују и да количина воде задовољава потребе домаћинстава, али у летњем периоду, у зависности од времена, долази до недостатка воде за пиће и рестрикције исте из разлога што не постоји организована контрола потрошње воде (полевање баште и сл.).

Водоснабдевање у општини Ражањ је један од најприоритетнијих проблема у области инфраструктуре. У циљу трајног решења питања водоснабдевања града и сеоских насеља Општине, урађен је пројекат за изградњу регионалног водовода са акумулације „Бован“, за општине Алексинац, Ражањ, Соко бања и Параћин. Систем који ће обезбедити воду за наведена насеља је регионалног карактера, са магистралним цевоводом везаним са постројењем за прераду воде „Бресје“ и великим бројем хидротехничких објеката (црпне станице, резервоари, прекидне коморе).Тренутни капацитет постројења за прераду воде „Бресје“ износи 300 l/s, са могућношћу проширења капацитета за прераду воде од 600 l/s. Пројекат захтева велика финансијска средства и његова реализација је почела 1996. године. Изграђен је део магистралног цевовода у дужини од 1.660 метара. Од Фонда вода Србије добијене су цеви за магистрални цевовод у дужини од око 10 km. Дужина магистралног цевовода је 39 km од постројења „Бресје“ до резервоара „Плана“ на територији општине Параћин. Динамика градње, због недостатка финансијских средстава заостаје у односу на планирану динамику.

Канализациона мрежа

Канализациону мрежу има само седиште Општине, у неким деловима централног градског подручја, али је она недовољног капацитета. Отпадне воде се прикупљају кроз централни канализациони систем под надзором ЈКП „Комуналац“. Канализациона мрежа је изграђена 1978. године. Дужина главног колекторског вода је 2.014 метара, са 369 прикључака и 10 уличних сливника. Главном улицом иде главни колекторски вод пречника ДН 200 (димензија номинална Ø) у дужини цевовода од 1.500 м и колекторски вод пречника ДН 300 у дужини цевовода од 514 m, и дужине прикључка 13 m, где се налази и чвор за канал у улици Новоражањској. Канализациона мрежа полази од фабрике „14. Октобар“ и пролази поред школе, центра града и даље преко моста на Ражањској реци до улива у исту реку где се испуштају отпадне воде кроз један испуст. Главни колектор је од бетонских армираних цеви са наглавком и спојном гумом, док се прикључна цев ДН 200 ради од ПВЦ цеви са спојном гумом. Примарни цевовод је постављен 1986. године. Дужина примарне и секундарне канализационе мреже је 7.426 км. Примарна и секундарна канлизациона мрежа постоји само у Ражњу. Примарном мрежом је покривено преко 95% територије насеља а на мрежу је прикључено око 90% насељених домаћинстава. Пројектовани проток је 15 l/st/dan. Шахтови су од монтажних прстенова ДН 1000 и висине 50 cm монтирани на бетонском дну. Завршни део је такође монтажни бетонски елемент са асиметричним попречним пресеком. На вертикалној страни бетонског шахта уграђене су пењалице ДН 1212 или од бетонског гвожђа Ø 20 заштићених од корозије. Делимично је индустрија прикључена на канализациону мрежу. Сва отпадна вода се испушта без било каквог третмана. Укупна произведена количина отпадних вода се процењује на 948 m3 дневно. Око 20% отпадне воде се инфилтрира у осетљиво (алувиал или карст) тло. Један део фекалних вода евакуише се са подземним водама и загађују их. Постојећи колектор је оштећен на више места, па се при обилнијим падавинама јавља доток кишне воде, долази до успона и изливања фекалних вода на улице Ражња. Не постоје објекти за механичко и биолошко пречишћавање отпадних вода пре испуштања у канализациону мрежу. Не постоји ни једна црпна станица која потискује у канализацију.

Постоји Генерални пројекат за прикупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода на територији општине Ражањ који предвиђа изградњу 14 постројења за по једну месну заједницу и четири постројења за две или више месних заједница. Највећи проблем је то што ни једна сеоска месна заједница нема изграђену канализациону мрежу, што представља један од највећих проблема у загађењу животне средине на територији општине.     

Комунални објекти

Нови објекат зелене пијаце пуштен је у рад јануара 2006. године који је омогућио знатно боље услове за продају пољопривредних производа. Постоји пратећи пословни простор за продају млечних и других производа. Површина зелене пијаце је 120 m2. Цена и наплата комуналних услуга на зеленој пијаци се врши на основу закупа тезги.

Сточна пијаца се налази на излазу из града, на путу према селу Липовцу, површине 60 ари. Цена и наплата комуналних услуга на сточној пијаци се врши појединачно по грлу.

Општинско гробље се налази у КО Ражањ, површине 70 ари. Проблем гробља у Ражњу је неиспарцелисаност и попуњеност. Гробља су категорисана и њиме управља ЈКП „Комуналац“. Постоји могућност за проширење гробља, обезбеђена је парцела али није решен правно-имовински однос.

Постојећа депонија смећа за насеље Ражањ, налази се на удаљености од 2 km према насељу Липовац, која не одговара стандардима.